Svaki objekat koji se zimi zagreva, trpi gubitke toplote. Ti gubici zavisiće najviše od veličine spoljašnjih zidova i koliko oni i ostali delovi objetka (krov, prozori) propuštaju toplotu. Zgrada koja je dobro termički izolovana će manje trošiti energiju za grejanje zimi i za hlađenje leti; biće zaštićena od spoljnih uslova i temperaturnih kolebanja; osim toga, i njen životni vek će biti duži. Najbolji materijal za izolaciju je kamena vuna, a na drugom mestu se nalazi stiropor. Ako je zgrada građena u periodu kada nije bilo propisa o termičkoj zaštiti, veće su šanse da su spoljni zidovi i krov izvedeni bez termičke izolacije.

Stanje kod nas

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, procenjuje se da preko 90% domaćinstava i stambenih zgrada u Srbiji nije izgrađeno u skladu sa važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti. Ima više razloga za ovakvo stanje – nije se mnogo vodilo računa o visini računa za struju, tehnički napredak je dozvolio korišćenje jeftine termoizolacije objekta i nije bilo propisa na osnovu kojih bi se kažnjavali investitori koji bi štedeli sredstva na uštrb izolacije. Posledica je očigledna – trošimo mnogo skupe energije. Prosečna stambena zgrada u Srbiji potroši do četiri puta više energije nego one u Švedskoj, u kojoj su zime oštrije i duže. Energetska efikasnost nije vezana za tip energenta koji se koristi – struju, drvo, centralno grejanje ili gas. Ona je indikator koliko se efikasno ta energija troši. To znači da se može postići isti nivo komfora, uz manje uloženih resursa.